Aktivnosti

07.06.2018. godine

Izložba "Rista Prendić poslednji srpski tatarin"

Za poštanski praznik, otvorena je izložba u PTT muzeju o poslednjem srpskom tatarinu Risti Prendiću.

Organizovani poštanski saobraćaj u Srbiji otpočeo je 7. juna 1840. godine, otvaranjem prve pošte u Beogradu. Javno preduzeće „Pošta Srbije” obeležilo je svoj dan i 178 godina prigodnom svečanošću u PTT muzeju, gde je priređena izložba o poslednjem srpskom tatarinu Risti Prendiću – značajnoj ličnosti u istoriji Pošte, ali i čitave Srbije.

Ovom izložbom ujedno je obeleženo i 95 godina od osnivanja PTT muzeja.

Izložba "Rista Prendić poslednji srpski tatarin"

Izložba "Rista Prendić poslednji srpski tatarin"

22.05.2018. godine

Muzeji za 10

PTT muzej je i ove godine učestvovao u manifestaciji „Muzeji za 10“, koja je održana od 14. do 20. maja. Povodom obeležavanja Evropske noći muzeja, u subotu 19. maja, muzej je radio od 10.00 do 24.00 časa. U prepodnevnim časovima održana je dečija radionica „Ptičija bojanka“. U radionici je učestvovao veliki broj dece, koja su ukrašavala, a zatim i kačila šablone ptica na ukrasno drvo.

U poslepodnevnim i večernjim časovima, posetiocima našeg muzeja, organizovano je stručno vođenje na svaka dva sata. Svi posetioci fotografisani su za personalizovanu poštansku marku, koju su, uz komplet prigodnih poštanskih razglednica, dobili na poklon.

Muzeji za 10

Muzeji za 10

Muzeji za 10

Muzeji za 10

Dečija radionica

Dečija radionica

Dečija radionica

Dečija radionica

07.09.2016. godine

Pošta, vesnik nade i beznađa

Tribina „Kultura putem pošte” održana 7. septembra u PTT muzeju, bila je posvećena temi „Srbija u Velikom ratu – Srbi i Francuzi u Severnoj Africi 1916. godine”, a povodom 100-te godišnjice od iskrcavanja srpske vojske u Severnoj Africi. Predavač je bio prof. dr Milan Radovanović, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i jedan od najznačajnijih srpskih kolekcionara poštanskih maraka.

Snežana Petrović, šef Kabineta direktora Preduzeća, pozdravljajući brojne posetioce istakla je da je Srbija na dostojan način obeležila vek od izbijanja Prvog svetskog rata, podsetivši na istorijsku činjenicu da je uvek delila civilizacijske ciljeve naprednih država i u svetskim ratovima učestvovala na strani branitelja slobode.

„Saznaćemo večeras da je pošta za srpske vojnike u ovim dalekim krajevima u to tragično vreme bila vesnik sreće i nesreće, nade i beznađa, a neretko su dolazeća pisma služila podizanju morala naše vojske”, navela je Petrovićeva.

Prof. dr Milan Radovanović napisao je tri filetalističke monografije na temu „Srbija u Velikom ratu”, a još dve monografije su mu u pripremi za štampu, tako da je kroz istoriju srpske pošte u Prvom svetskom ratu obradio sve najznačajnije elemente i malo poznate detalje ovih istorijskih događaja.

„Francuzi su omogućili oporavak i spasenje naših ranjenih, iznemoglih i bolesnih vojnika. U prvom trenutku, početkom 1916. godine, čak 14.000 stiglo je u Severnu Afriku, a kasnije su svi ranjeni dolazili tamo na oporavak. U toj situaciji Francuzi su učinili izuzetno puno za Srbiju”, istakao je Radovanović.

Prof Dr Milan Radovanović

Prof Dr Milan Radovanović

Publika

Publika

06.07.2016. godine

Doprinos Nikole Tesle razvoju modernih telekomunikacija

Tribina „Kultura putem pošte” održana 6. jula u PTT muzeju, bila je posvećena doprinosu savremenim telekomunikacionim tehnologijama velikog srpskog naučnika i pronalazača Nikole Tesle, a predavač je bio dr Božidar Radenković, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

Pozdravljajući brojne posetioce u ime direktora Pošte Srbije Milana Krkobabića, Snežana Petrović, šef Kabineta, istakla je da su izumi Nikole Tesle izmenili svet iz korena te da su utkani u svaku poru našeg života.

„Nikola Tesla je autor više od 700 patenata registrovanih u 25 zemalja. Večeras imamo privilegiju da saznamo i mnoge nove pojedinosti o Tesli i njegovom radu, jer on je neiscrpna tema i inspiracija za čovečanstvo. I sam je tvrdio da je njegov život neprestano treperenje između agonije neuspeha i blaženstva uspeha, kao i da ništa nije primamljivije i važnije za proučavanje od prirode. Kako je i sam isticao – shvatiti taj veliki mehanizam, pronaći sile koje u njemu rade i zakone koji njime upravljaju, jeste najuzvišeniji zadatak uma čovečjeg”, navela je Petrovićeva.

Božidar Radenković je, između ostalog, govorio i o značaju društvenih mreža (Crowdfunding) u budžetiranju istraživačkih poduhvata Nikole Tesle, istakavši da se veliki srpski naučnik družio sa najbogatijim ljudima svog doba, kao što su Dž. P. Morgan, Džon Jakob Astor Četvrti (vlasnik čuvenog hotela „Valdorf Astorija”) i mnogi drugi. Nakon tragične smrti Džon Jakoba Astora na „Titaniku” Tesla jedno vreme ostaje bez finansijera, ali zato od Morganove ćerke En dobija bespovratnu pomoć od 160.000 dolara.

Urednik i voditelj programa „Kultura putem pošte” i kustos PTT muzeja Željko Sarić rekao je novinarima da je Nikola Tesla utemeljio sve ono što savremeno društvo koristi za telekomunikacije.

„Tesla je pre više od 100 godina napisao članak koji se zvao Svetski bežični sistem, u kome je u 12 tačaka izneo sve detalje onoga što danas svako dete može da koristi – od mobilne telefonije do društvenih mreža”, rekao je Sarić i dodao da je jedan od najvećih Teslinih pronalazaka toranj koji omogućava bežičnu komunikaciju u celom svetu, takozvani radio-grad, odnosno projekat Vordenklif na Long Ajlendu.

Dr Božidar Radenković

Dr Božidar Radenković

Publika

Publika

18.05.2016. godine

Kako je Srbija ušla u klasiku svetske filatelije

Tema tribine „Kultura putem pošte” održane 18. maja bila je 150-godišnjica objavljivanja prve poštanske marke u Srbiji, a gosti su uživali u video-prezentaciji i predavanju koje je održao Predrag Antić, potpredsednik Saveza filatelista Srbije.

Snežana Petrović, šef Kabineta direktora Preduzeća, pozdravljajući prisutne u ime direktora Milana Krkobabića, istakla je da su se prve poštanske marke na šalterima srpskih pošta pojavile 1. maja 1866. godine. Bile su to marke za novine sa odštampanim srpskim grbom. U Beču su, 1. jula iste godine, odštampane marke za pisma sa likom kneza Mihaila.

„Reklo bi se da je cilj uvođenja poštanskih maraka bio pojednostavljenje tehnologije prijema pošiljaka, odnosno naplate poštarine. Međutim, presudnu ulogu imalo je pojavljivanje simbola suvereniteta – lika srpskog vladara i grba Kneževine Srbije na markama koje su dolazile do svakog građanina u Srbiji, a kasnije su putovale i po inostranstvu. Važno je reći i to da je štampanje maraka bilo proba za kovanje srpskog novca 1869. godine, na kome se nalazio potpuno isti lik kneza Mihaila Obrenovića”, navela je Petrovićeva.

Ona je dodala i da su filatelistička izdanja Pošte Srbije veoma cenjena, tražena i priznata u svetu zbog visokih umetničkih dometa. „Iako su mnoge zemlje prešle na kompjutersku izradu, kod nas se i dalje glavni deo posla obavlja na stari zanatski način, odnosno rade se umetničke slike ili crteži velikog formata, a zatim se svode na dimenzije marke. To potvrđuje i priznanje najlepše evropske poštanske marke za 2014. godinu, sa slikom srpskih gajdi. U konkurenciji 49 zemalja, onlajn glasanjem za pobednika je izabrana marka Pošte Srbije”, rekla je Snežana Petrović i dodala da „iako živimo u eri virtualnih pisama, ljudi neuporedivo više vole pisma koja donose poštari, ne samo što u njima ima duše već zbog markica koje su ukras koji vreme ne nagriza, već naprotiv, čija cena vremenom raste”.

Predrag Antić podsetio je da je prva poštanska markica u Srbiji nazvana „Grbuša” zbog grba Kneževine Srbije koji je prikazival

„U Beogradu su 1. maja 1866. godine odštampane prve dve novinske marke od jedne i dve pare, a 1. jula u Beču serija maraka sa likom kneza Mihaila Obrenovića. Po njima je Srbija ušla u klasiku svetske filatelije”, rekao je Antić i objasnio da je ta prva serija sadržala tri poštanske marke sa identičnim nacrtom štampanim u žutoj, ružičastoj i plavoj boji i nominalama od 10, 20 i 40 para.

Posebno je naglasio da su poštanske marke dale autentičan doprinos i pošti Srbije i čitavoj državi, što potvrđuje i činjenica da je Srbija bila osnivač Svetskog poštanskog saveza.

U muzičkom delu programa učestvovala je izvorna pevačka grupa KUD „Đoka Pavlović”.

Snežana Petrović

Snežana Petrović

Predrag Antić

Predrag Antić

KUD Đoka Pavlović

KUD Đoka Pavlović

Posetioci

Posetioci

26.05.2016. godine

Pošta nemi svedok istorije

Povodom 100-te godišnjice od iskrcavanja srpske vojske na Krf prof. dr Milan Radovanović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i jedan od najznačajnijih srpskih kolekcionara poštanskih maraka održao je 26. maja u PTT muzeju predavanje „Srbi na Krfu 1916. godine”.

Baveći se istorijom srpske pošte u Velikom ratu, profesor Radovanović je obradio i malo poznate detalje važnih istorijskih događaja, u kojima je poštanska služba imala važnu ulogu jer je vojnicima dizala ili rušila moral.

„Uloga pošte je nedovoljno cenjena u ratu. Pošta je bila vesnik sreće i nesreće, nade i beznađa. Pošta je bila nemi svedok istorije”, rekao je on.

„Malo je poznato da je prva ratna poštanska marka u Velikom ratu u svetu bila naša. Ona prikazuje kralja Petra na bojištu – slika koju je snimio ruski fotograf Semjuel Černov”, podsetio je Radovanović i naglasio da tribine kakva je bila ova u PTT muzeju doprinose da se sazna o vremenu kada je Kraljevina Srbija bila poštovana i cenjena i kada je imala saveznike.

Snežana Petrović, šef Kabineta direktora Preduzeća, rekla je da je i Pošta Srbije na prigodan način obeležila stogodišnjicu Velikog rata, pokazujući trajno sećanje i poštovanje za sve one koji su položili svoj život na oltar slobode.

„Najpre smo organizovali izložbu „Jedinice veze Srpske vojske u Prvom svetskom ratu”, kojom smo pokazali koliko je važna i nezamenljiva uloga dobro organizovane poštanske službe kako na bojištu tako i u pozadini. Pošta je tokom rata bila jedina pouzdana veza između ljudi, a zahvaljujući sačuvanim pismima vojnika rodbini i prijateljima danas znamo kroz kakvu su golgotu prošli. I naše glavno filatelističko izdanje u Programu izdavanja prigodnih poštanskih maraka za 2014. godinu bilo je posvećeno stogodišnjici Velikog rata, a 2015. godine objavljeno je šest maraka u čast šest britanskih heroina koje su pomagale srpskom narodu i srpskoj vojsci”, naglasila je Petrovićeva.

Prof Dr Milan Radovanović

Prof Dr Milan Radovanović

Publika

Publika

12. – 21.05.2016. godine

PTT muzej u manifestaciji „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10”

PTT muzej učestvovaće u manifestaciji „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10” koja se ove godine održava od 12. do 21. maja. Centralna tema biće muzeji i lokalna zajednica pod sloganom „Moj muzej moj grad”. Publika će u planiranim programima moći besplatno da uživa tokom svih deset dana trajanja manifestacije, od 10 časova ujutru do 10 časova uveče.

Posetioci PTT muzeja moći će da pogledaju tematsku izložbu „PTT saobraćaj u Drugom svetskom ratu u okupiranoj Srbiji (1941–1945)” posvećenu funkcionisanju poštansko-telegrafsko-telefonskog saobraćaja u okupiranoj Srbiji. Na izložbi je prikazan deo bogate dokumentacione građe iz perioda Drugog svetskog rata, koja ilustruje kako je bila uređena i kako je funkcionisala PTT mreža u uslovima okupacije, kao i kakav je bio status PTT službenika i sa kojim su se sve problemima suočavali tokom obavljanja svojih dužnosti.

Zainteresovani će moći da pogledaju i stalnu postavku „Tačka spajanja”, hronološki prikaz razvoja pošte i telekomunikacija na teritoriji Srbije od Prvog srpskog ustanka do danas, sa eksponatima iz ovih oblasti (telegrafima, teleprinterima, pisaćim mašinama, vagicama, poštanskom kočijom, fotografijama i originalnim dokumentima).

Tokom manifestacije biće organizovano stručno vođenje kroz postavku i tematsku izložbu svakog dana u 12.00 i 17.00.

Za posetioce su pripremljeni i posebni programi: subota 14. maj u 12.00 časova dečja radionica „Napiši i pošalji pismo voljenima”; sreda, 18. maj u 18.30 časova tribina „Kultura putem pošte: Prva poštanska marka Srbije” (predavanje i prezentacija Predraga Antića, potpredsednika Saveza filatelista Srbije); subota, 21. maj, 12. Evropska Noć muzeja: deljenje prigodnih poklona svakom stotom i hiljaditom posetiocu.

Tokom trajanja manifestacije posetioci će imati priliku da se fotografišu za poštansku marku sa svojim likom koja će biti aplicirana na razglednice koje će dobiti kao suvenir.

27.04.2016. godine

Kompjuterska simulacija i 3D modeliranje originalnih patenata Nikole Tesle

Na šestoj tribini „Kultura putem pošte” posvećenoj životu i delu Nikole Tesle, posetioci PTT muzeja mogli su da vide kompjutersku simulaciju i 3D modeliranje originalnih patenata velikog srpskog naučnika.

Predavanje o Nikoli Tesli, praćeno video prezentacijom, održao je Vladan Vučković, profesor Elektronskog fakulteta u Nišu.

Pred posetiocima tribine odvijala se hronologija svih pronalazaka urađenih u 3D animaciji, koji su modelirani na osnovu originalnih materijala iz Muzeja „Nikola Tesla” u Beogradu. Najpre je prikazana fontana od koje je i počeo čitav projekat, a zatim Teslini radovi iz oblasti energetike, Teslin brodić, kao i laboratorija u Kolorado Springsu. U drugom delu prezentacije, premijerno je prikazana Teslina laboratorija na Long Ajlendu, predstavljena u modernoj 3D tehnologiji.

Željko Sarić , organizator tribina „Kultura putem pošte” , najavio je akademiju povodom rođenja Nikole Tesle, koja će biti održana u julu i tokom koje će biti prikazani dokumentarni filmovi o velikom naučniku, kao i snimak baleta „Tesla i Katarina”.

Vladan Vučković

Vladan Vučković

Željko Sarić

Željko Sarić

Posetioci

Posetioci

Posetioci

Posetioci

19.04.2016. godine

O prirodi Tesline kreativnosti

Peta tribina „Kultura putem pošte”, ovoga puta sa temom „Život i delo Nikole Tesle – O prirodi Tesline kreativnosti” održana je 19. aprila u PTT muzeju. Predavanje je održao prof. dr Dejan Raković, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Snežana Petrović, šef Kabineta direktora Pošte Srbije, kazala je da ovo javno preduzeće, kao moderan i uspešan sistem integrisan u svetske tokove, organizuje predavanja o Nikoli Tesli kako bi podsetilo na značaj velikog naučnika „koji je gradio dela maštom, srcem i rukama”.

„Kažu da kreativnost smišlja nove stvari, a inovacije ih stvaraju. Što je najvažnije, rezultat je nešto novo, originalno i primenjivo. Upravo je sve to potvrdio Nikola Tesla koji je razumeo da opšte dobro, za razliku od ličnog, nije ograničeno životnim vekom, a svojim izumima, poverivši ih na korist svih, obezbedio je dug život kroz buduće generacije”, istakla je Petrovićeva.

Cilj predavanja je da se objasni način na koji je Tesla pristupao fenomenima u svetu, objasnio je profesor Raković i rekao. „Govorio sam o njegovoj kreativnosti za koju se interesujem po liniji istraživanja svesti, jer Tesla je bio naučnik specifičan po načinu na koji je otkrivao. Njegov rad je karakterisalo udubljivanje u pitanje koje ga muči, pokušavajući da vizualizuje problem, da bi u svesti dobio gotov odgovor. To je putokaz funkcionisanja svesti u njenim izmenjenim stanjima, što bi moglo da se iskoristi u edukaciji budućih generacija”.

Željko Sarić, organizator tribine „Kultura putem pošte”, kazao je da je Pošta jedino javno preduzeće u Srbiji koje je pokrenulo serijal predavanja povodom 160-godišnjice od rođenja Nikole Tesle i najavio da će predavanja povodom veka od iskrcavanja Srba na Krfu, kao i ciklus posvećen istoriji jezika i pismenosti.

U PTT muzeju je demonstriran rad Teslinog jajeta, transformatora-varničara i merdevina, koje su prikazali Radomir Putnik i Branislav Juranović, dok su u muzičkom delu programa učestvovali Đurđa Mihić i Marko Petković Majer, učenici Muzičke škole „Stanković” iz Beograda iz klase profesorke Olivere Jovanović, koji su nastupili sa operskom arijom „Vesela udovica”.

Prof. Dr Dejan Raković

Prof. Dr Dejan Raković

Publika

Publika

23.03.2016. godine

O Teslinim radovima iz oblasti mašinstva

Tribina „Kultura putem pošte – Život i delo Nikole Tesle”, posvećena oblasti Teslinih radova u mašinstvu, održana je 23. marta u PTT muzeju.

Snežana Petrović, šef Kabineta direktora Preduzeća, istakla je da Pošta Srbije nastoji da podrži sve ono što čini bitan deo kulturnog identiteta naše zemlje, i to na odgovoran i društveno prihvatljiv način. „Upravo zato smo večeras ovde – obeležavamo 160 godina od rođenja jednog od najvećih naučnika, čiji su pronalasci zauvek promenili svet, i još ga menjaju, a po njegovoj nesebičnoj želji vlasništvo su čitave ljudske civilizacije. Njegovi izumi zasnovani na naizmeničnoj struji postali su temelj celom razvoju elektrotehnike. Poznato je da se proizvode automobili na struju po projektima Nikole Tesle, a mi ćemo večeras imati priliku da pogledamo video prezentaciju projekta i modela srpskog električnog automobila, koji bi uskoro mogao da postane naša realnost”, istakla je Petrovićeva.

Ješa Erčić, izvršni direktor Privredne komore Srbije, naglasio je da nam je Tesla ukinuo mrak i uneo svetlost u naš svakodnevni život. „On je svojim pronalascima ušao među besmrtne i dan-danas daje inspiraciju naučnicima širom sveta”, rekao je Erčić i poželeo da sa aerodroma „Nikola Tesla” srpska pamet poleti u svet, kako bi tamo osvojila nagradu za znanje, ali i da se zatim vrati i doprinese razvoju naše zemlje.

O istraživanjima Tesle u oblasti mašinstva govorio je Miroslav Benišek, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji je istakao da je Tesla i u toj oblasti napravio grandiozna dela. „Od 1900. godine isključivo je radio u mašinstvu i nije išao uhodanim putevima kojima su išli inženjeri toga vremena, nego je pronalazio neistražene puteve da napravi mašine za razmenu energije između mehaničkog sistema i fluida.” Ova Teslina istraživanja su dugo bila gurnuta na stranu, međutim „iako je nesumnjivo da je u oblasti elektrotehnike učinio vanredna dela, i da nije, sigurno bi u nauci bio zapamćen po svojim ostvarenjima u oblasti mašinstva”, smatra Benišek.

Video prezentaciju projekta i modela srpskog električnog automobila predstavili su glavni inženjer Goran Janković i glavni menadžer Slavko Vujović, dok su demonstraciju rada modela Teslinog jajeta, Teslinog transformatora – varničara i Teslinih merdevina prikazali Radomir Putnik i Branislav Juranović.

U muzičkom delu programa učestvovali su Ansambl za ranu muziku „Jokulatores Slavenses” iz Muzičke škole „Josip Slavenski” na čelu sa profesorkom Anom Mladenović, Konstantin Valterliker na renesansnoj lauti i guslar Nikola Đapić.

Ješa Erčić

Ješa Erčić

Miroslav Benišek

Miroslav Benišek

Jokulatores Slavenses

Jokulatores Slavenses

Posetioci

Posetioci

24.02.2016. godine

O životu i delu Nikole Tesle

Druga tribina posvećena genijalnom srpskom naučniku započela je malim performansom – Teslinim munjama i pesmama iz rodnog kraja velikog naučnika u izvođenju ličke pevačke grupe „Plitvice”.

Snežana Petrović, šef Kabineta direktora Preduzeća, kazala je da Pošta Srbije, kao sistem koji je profitabilan, koji raste i razvija se, i kao najuspešnije javno preduzeće sa tradicijom dugom preko 175 godina, pored poslovnih izazova vodi računa i o plemenitim ciljevima šire društvene zajednice.

„Podržavamo sve ono što čini bitan deo identiteta našeg naroda i to na odgovoran i društveno prihvatljiv način. Pamtimo i slavimo velike ljude i njihova dela, koja svima nama treba da služe kao primer i kao putokaz. Stošezdeseta godišnjica rođenja Nikole Tesle povod je da se dodatno upoznamo sa radom čoveka bez čijih bi izuma današnji život bio nezamisliv. Istovremeno, njegova ličnost je veoma kompleksna, specifična te izaziva veliko interesovanje kako u Srbiji tako i u celom svetu”, istakla je Snežana Petrović.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu dr Milić Stojić kazao je da je predavanje povodom obeležavanja 160. godišnjice rođenja Nikole Tesle posvetio uticaju i doprinosu ovog genijalnog naučnika razvoju elektrotehnike.

„Ovo je godina kada se proslavlja Nikola Tesla i tim povodom, mnoge institucije u Srbiji i Republici Srpskoj organizuju manifestacije i predavanja”, rekao je Stojić, i dodao da se Tesla, zahvaljujući više stotina pronalazaka, smatra jednim od najvećih pronalazača.

„Njegovi najveći pronalasci su asinhroni motor, pionirski doprinos razvoju polifaznog sistema naizmeničnih struja koji vlada celim svetom i kasnije razvojem visokofrekventnih signala i njihovom korišćenju na radiju”, dodao je Stojić.

Kustos PTT muzeja i organizator tribine „Kultura putem pošte” Željko Sarić rekao je da je Javno preduzeće „Pošta Srbije”, kome pripada i PTT muzej, pokrenulo tribinu u okviru koje će biti organizovan serijal predavanja posvećen 160. godišnjici rođenja Nikole Tesle, dok je za maj planirana serija predavanja povodom štampanja prve poštanske marke u Srbiji.

Demonstraciju rada modela Teslinog jajeta i Teslinog transformatora-varničara prikazali su Radomir Putnik i Branislav Jovanović.

Vladan Vučković

Prof. dr Milić Stojić

Željko Sarić

Željko Sarić

Posetioci

Veliko interesovanje za tribinu

Posetioci

Mini performans

26.01.2016. godine

Tribina „Kultura putem pošte” u PTT muzeju posvećena Nikoli Tesli

Tribina „Kultura putem pošte”, održana 26. januara u PTT muzeju, ovoga puta bila je posvećena velikom srpskom naučniku i pronalazaču Nikoli Tesli. Prvi put je emitovan snimak govora gradonačelnika Njujorka Fjorela La Gvardije na njujorškom radiju 10. januara 1943. godine u Teslinu čast, video materijal o hronologiji Teslinog života i rada, kao i snimak unošenja njegovog kovčega u Katedralu svetog Jovana Bogoslova u Njujorku, koja je ustupljena za opelo i sahranu.

Veliki broj posetilaca je, u ime Milana Krkobabića, direktora Pošte Srbije, pozdravila Snežana Petrović, šef Kabineta direktora Preduzeća, i izrazila zadovoljstvo što će zainteresovanima na ovaj način biti približen lik i delo Nikole Tesle i podsetiti ih na njegov veliki doprinos nauci i tehnologiji krajem 19. i početkom 20. veka.

„Prošle su 73 godine od smrti ovog, ne samo našeg već i svetski priznatog naučnika, ali njegova dela čine ga zauvek živim – pronalazač je obrtnog magnetnog polja, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije bez koje se danas život ne bi mogao zamisliti. Pošta Srbije kao sistem koji je profitabilan, koji raste i razvija se i kao najuspešnije javno preduzeće sa tradicijom dugom 175 godina nastoji da podrži sve ono što čini bitan deo identiteta naše zemlje i to na odgovoran i društveno prihvatljiv način. Zato smo večeras ovde, da odamo poštu Srbinu koji je ostavio neizbrisiv trag u svetu, da slavimo i uvažavamo najbitnije ličnosti”, naglasila je Snežana Petrović.

Direktor muzeja „Nikola Tesla” dr Branimir Jovanović izrazio je zadovoljstvo zbog učešća na ovoj tribini i ocenio da se specifičnost ličnosti Tesle i dalje proučava. „Tesla je jedna kompleksna ličnost koju, čini mi se, ne otkrivamo samo mi svaki dan, nego ceo svet. O toj njegovoj popularnosti na neki način svedoči i velika poseta koju imamo u muzeju, i to da najveći broj posetilaca čine stranci”, istakao je Jovanović. Željko Sarić, kustos PTT muzeja, istakao je da svi naučnici u svetu proučavaju rad Nikole Tesle i naglasio da će ova godina, u kojoj se obeležava 160 godina od njegovog rođenja, biti u znaku ovog velikana nauke. Dodao je da će u toku 2016. godine, jednom mesečno biti organizovane slične tribine, koje će tretirati razne zanimljive teme.

Branimir Jovanović

Branimir Jovanović

Snežana Petrović

Snežana Petrović

Ličani

Ličani

Posetioci izložbe

Posetioci izložbe

17.12.2015. godine

Predstavljen strip „Prenošenje poruka kroz vekove”

Na tribini „Kultura putem pošte” – „Istorija komunikacija kroz umetnost stripa”, održanoj 17. decembra u PTT muzeju, predstavljen je strip „Prenošenje poruka kroz vekove”, mr Dragana Bosnića.

Strip kojim se prikazuje istorija komunikacije od najstarijih vremena do danas, nastao je saradnjom profesora Bosnića i PTT muzeja, koji mu je stavio na raspolaganje fotografije i arhivski materijal o istoriji poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja.

Pozdravljajući posetioce tribine u ime direktora Pošte Srbije Milana Krkobabića, Snežana Petrović, šef Kabineta direktora Preduzeća, istakla je da je PTT muzej pravo mesto za ovakav događaj i da je ovo prvo u nizu predavanja koje će biti organizovano u narednom periodu.

„Pošta Srbije, kao najuspešnije javno preduzeće, nastoji da podrži sve ono što čini bitan deo kulturnog identiteta naše zemlje, i to na odgovoran i društveno prihvatljiv način. Tradicija duga 175 godina i naši rezultati poslovanja potvrđuju Poštu kao važan stub srpske privrede i države. Pošta je sistem koji je profitabilan, koji raste, razvija se i koji će nastaviti da podržava srpsku umetnost i kulturu, ali i da promoviše svoju istoriju i tradiciju”, rekla je Snežana Petrović.

Željko Sarić, organizator tribine, ocenio je da su u stripu obrađeni malo poznati detalji o prenošenju poruka kroz vekove, kao i da, osim toga što ima umetničku vrednost, ovaj strip ima i edukativnu ulogu „zato što na interesantan način prikazuje istoriju civilizacije”. Sarić je i najavio da će sledeće predavanje ticati istorije pismenosti i pisma.

Dragan Bosnić, inače profesor na Visokoj školi Srpske pravoslavne crkve, objasnio je da je strip rađen 1993. godine „iz čistog inata prema sankcijama Srbiji, kako bi se pomenule stvari koje se tiču srpskog naroda” i da je objavljivan te godine u Politikinom Zabavniku. On je dodao da su u stripu objašnjeni istorijski događaji „mnogo bolje nego kroz nastavu istorije”. Kako je naveo, svaka slika u stripu „nosi hiljadu reči” i prikazana je u formi koja je dostupna svima.

Dragan Bosnić

Dragan Bosnić

Željko Sarić

Željko Sarić

Snežana Petrović

Snežana Petrović

Strip

Strip

15.09. – 15.10.2015. godine

Izložba „160 godina telegrafa u Srbiji” u Zavičajnom muzeju Aleksinac

Izložba PTT muzeja „160 godina telegrafa u Srbiji” otvorena je 15. septembra u Zavičajnom muzeju Aleksinac – galeriji Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu, ul. Dušana Trivunca 15.

Na izložbi je prikazano 79 eksponata koji ilustruju početke telegrafije u Srbiji (Morzeovi telegrafski aparati, relea, tasteri, izolatori) i originalna dokumenta i fotografije koja se odnose na rad pošte i telegrafa u Aleksincu, koji je u 19. veku bio važno pogranično mesto, sa poštom, karantinom i carinom.

Zbog značaja Aleksinca u to vreme, prva telegrafska linija u Srbiji za unutrašnji i međunarodni telegrafski saobraćaj, kao važna komunikaciona veza između Evrope i Istoka, izgrađena je upravo između Beograda i Aleksinca.

Uz originalne eksponate postavljeno je i 13 plakata, sa fotografijama i tekstovima u vezi sa prvim telegrafskim linijama i razvojem telegrafije u 19. i 20. veku, uz osvrt na značajne ličnosti iz te oblasti.

Pošta Srbije ove godine izložbom „160 godina telegrafa u Srbiji” obeležava značajan datum u istoriji telegrafije koja predstavlja najraniji organizovani sistem brze komunikacije na daljinu.

Prvim telegramom, koji je 3. aprila 1855. godine poslat iz Kragujevca za Beograd u 12 sati i 45 minuta, započet je telegrafski saobraćaj. Samo osam dana kasnije poslata je prva depeša iz Aleksinca za Beograd, a nakon toga telegrafske stanice dobijaju i Jagodina, Negotin, Smederevo, Knjaževac Požarevac, Negotin, Šabac, Čačak... Izložba će trajati do 15. oktobra, a radno vreme Muzeja je od 8 do 20 časova.

05.06. – 30.09.2015. godine

Izložba „175 godina srpske pošte”

Izložbom „175 godina srpske pošte” PTT muzej obeležava značajan jubilej Pošte Srbije, sistema koji već 175 godina stub i nosilac tehnološkog, privrednog i ekonomskog razvoja naše zemlje.

Na tlu današnje Srbije pisma su dva milenijuma prenošena samo u ime i za račun državne uprave, a onda je Mihailo Obrenović, knez srpski, potpisao ukaz o otvaranju prve pošte u Beogradu. Na taj način je i svakom srpskom podaniku bilo omogućeno da uživa prednosti javnog poštanskog saobraćaja.

Od 25. maja 1840. godine (po starom kalendaru) svaki građanin je mogao da preda svoje pismo, po unapred određenim uslovima, da bi ga pošta prenela onome kome ga je on uputio, u bilo koje mesto u Srbiji. Bio je to civilizacijski pomak u poštanskom saobraćaju, ali i demokratizacija jedne državne službe, jer je državni saobraćajni sistem stavljen u službu potreba svakog srpskog građanina.

Na panoima izloženim u PTT muzeju odabrani su najvažniji trenuci, bitni događaji u razvoju našeg poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja. Oni su prikazani ilustracijama (slikama, fotografijama, dokumentima) ali i tekstom, opisom tih događaja. Jedan broj eksponata na izložbi može se za tren detaljnije prikazati na nekoliko metara dalje, u stalnoj postavci PTT muzeja „Tačka spajanja”, ili opisati pričom vodiča.

Osim najvažnijih događaja, predstavljene su i ličnosti koje su razvoju srpske pošte dale značajan doprinos. Poštanski veterani su prikazani svojim likom i biografijom.

09.05. – 18.05.2015. godine

Muzeji Srbije od 10 do 10

U manifestaciji "Muzeji Srbije od 10 do 10" koja se održava u periodu od 09. do 18. maja, PTT muzej biće otvoren za posetioce od 10.00 do 22.00 časa, uz sledeći program:

  • stalna postavka "Tačka spajanja"; hronološki prikaz razvoja pošte i telekomunikacije na teritoriji Srbije, od Prvog srpskog ustanka do danas, sa esponatima iz ovih oblasti – telegrafima, teleprinterima, pisaćim mašinama, vagicama, poštanskom kočijom, fotografijama i originalnim dokumentima;
  • tematska izložba "160 godina od uvođenja telegrafskog saobraćaja u Srbiji";
  • fotografisanje posetilaca i apliciranje fotografije u vidu poštanske marke na razglednice koje se dobijaju kao suvenir.

Svakog dana, tokom trajanja manifestacije organizovano je stručno vođenje kroz postavku u 13.00 i 17.00 časova i stručno vođenje kroz tematsku izložbu, u 14.00 i 18.00 časova.

Posebni programi:

  • 09. maj, dečja radionica "Napiši i pošalji pismo voljenima" od 12.00 do 13.00 časova;
  • 12. maj, u 19.00 časova (do 20.00 časova), predavanje konzervatora "Način i metode zaštite kulturnih dobara-muzejskih predmeta" (konzervatori Željko Levnaić i Saša Živić);
  • 14. maj, u 19.00 časova (do 20.00 časova), predavanje „Zaštita kulturnog nasleđa u bibliotekama“ (predavač Gorica Škipina bibliotekar na zaštiti kulturnog nasleđa iz Narodne biblioteke Srbije);
  • 16. maj, evropska Noć muzeja;
    • stručno vođenje kroz postavku i tematsku izložbu;
    • deljenje prigodnih poklona svakom stotom i hiljaditom posetiocu;
    • prigodni koncert KUD "Đoka Pavlović" u 21.00 do 21.30 časova;
  • 18. maj, Međunarodni dan muzeja, u 19.00 časova (do 20.00 časova), predavanje o poštanskim markama (Srbijamarka).

03.04. – 18.05.2015. godine

Izložba „160 godina od uvođenja telegrafskog saobraćaja u Srbiji”

Izložbom „160 godina od uvođenja telegrafskog saobraćaja u Srbiji” PTT muzej obeležava značajan jubilej telegrafije (1855–2015), bogato ilustrujući razvoj ovog organizovanog sistema brze komunikacije na daljinu.

Posetioci PTT muzeja će od 3. aprila do 18. maja moći da vide brojne telegrafske aparate, od najranijih tipova do kasnijih modela (Morzeov, Hjuzov i Bodoov telegraf), zatim delove za aparate, tastere, releje, baterije, izolatore, kablove, originalna dokumenta koja se odnose na zakonsku regulativu ove oblasti, razne ukaze o postavljenju, obrasce telegrama, priznanice, zanimljive fotografije telegrafista i telegrafskih stanica.

Uvođenje telegrafa u Srbiji 1855.

Prvi telegrafi u Srbiji pojavili su se svega 11 godina nakon primene u svetu (1844. godine uspostavljena je telegrafska veza između Baltimora i Vašingtona).

Ideja o uvođenju javnog telegrafskog saobraćaj u Srbiji rodila se 1854. godine, s jedne strane zbog zadovoljenja unutrašnjih privrednih potreba naplatom tranzitnih taksi, a s druge strane da se izađe u susret pojedinim evropskim državama koje su tražile najkraću vezu sa Istokom.

Godine 1854. u Beč je poslat Milivoje Petrović-Blaznavac radi nabavke telegrafskih aparata i angažovanja stručnjaka. Početkom novembra u Srbiju su došli komesar Austrijske telegrafske uprave dr Milicer i inženjer Erazmus Klominek sa potrebnim telegrafskim materijalom. Na utvrđenoj trasi Beograd–Aleksinac i odvajanju linije od Jagodine do Kragujevca, već su bili raspoređeni stubovi i radne ekipe su započele sa ukopavanjem stubova i montiranjem žice. Ova linija podignuta je za nepuna četiri meseca i bila je dugačka 26 milja.

Telegrafska štacija u Beogradu prvo je uspostavila vezu sa Zemunom, koji je bio u sastavu Austrije, i na taj način je otpočeo međunarodni telegrafski saobraćaj. Kablovi su bili prevučeni, na stubovima, preko Save. Saobraćaj je zaživeo 17. marta (po starom kalendaru) 1855. godine depešom koja je u Beograd prispela tačno u 17.05. Do tada su depeše iz Beča za Beograd primane u Zemunu i čamcima prevožene u Beograd. Veza sa Austrijom išla je linijom: Zemun–Petrovaradin–Segedin–Pešta–Bratislava–Beč.

Plan je bio da se prva telegrafska veza u unutrašnjem saobraćaju uspostavi između Beograda i Aleksinca. Međutim, na liniji kod Jagodine došlo je do kvara, te je prvi telegram poslat iz Kragujevca, 3. aprila 1855. godine u 12.45, dok je 11. aprila poslata prva depeša iz Aleksinca za Beograd. Ova telegrafska veza išla je linijom: Beograd–Smederevo–Batočina–Bagrdan–Jagodina–Kragujevac–Ražanj–Aleksinac. Nakon Beograda, Aleksinca i Kragujevca, telegrafske stanice dobijaju i Jagodina, Negotin, Smederevo, Knjaževac Požarevac, Negotin, Šabac, Čačak, a potom i ostali gradovi.

Prvi telegrafski propisi i zakoni

Prvi telegrafski propisi doneti su u maju 1855. godine i odnosili su se na zaštitu novopodignutih telegrafskih linija. Sami čuvari linija – panduri, angažovani su nešto ranije, u novembru 1854, i bili su zaduženi da obilaze linije, čuvaju ih i vrše potrebne popravke. Doneto je i naređenje da se telegrafski stubovi zagrade šibljem i trnjem, kako ih stoka ne bi upropastila.

Uporedo sa pripremnim radovima na podizanju telegrafske linije, Popečiteljstvo vnutrenih dela preduzelo je mere da se izradi i posebni „Kaznitelni zakon” za zaštitu telegrafskih postrojenja.

Prvi „Telegrafičeski zakon” usvojen je januara 1855. godine.

„Nastavljenija za telegrafska nadležateljstva” doneta su aprila 1855. godine.

Propise je sačinio dr Milicer, a dopunio i preveo na srpski jezik načelnik Poštanskog odeljenja Herkalović. Prema ovim propisima, telegrafska služba se obavljala sve do 1868, kada je doneto novo „Nastavljenije za telegrafske štacije”.

Od maja 1856. godine datira „Uredba o odpravljanju zvaničnih depeša na Srbskim telegrafičeskim linijama”.

„Kriminalni (kaznitelni) zakonik za Knjažestvo Srbiju” na snazi je od 29. marta 1860. godine i u njemu su odredbe o bezbednosti telegrafskih postrojenja.

Prvi potpuni telegrafski zakon donet je 1867. godine.

Uvođenje Hjuzovih i Bodoovih telegrafa

Godine 1891. u Srbiji su u javni saobraćaj uvedeni telegrafski aparati profesora Dejvida Hjuza. Ovaj telegraf imao je 28 dirki kojima su se slova ispisivala direktno na papir.

Prvi kursevi bili su otvoreni u Beogradu 1888. godine i Nišu 1889. godine, a prve obuke držali su Vahram i Šahin. Kasnije su za obuku otvorene i takozvane „Hjuzove škole”.

Preko Hjuzovog telegrafa moglo je da se otprema od 120 do 160 znakova u minuti.

Beograd je do 1914. preko ovih aparata održavao veze sa Peštom, a povremeno sa Nišom, Sofijom i Sarajevom.

Pred Prvi svetski rat u zemlji je bilo 485 Morzeovih i 15 Hjuzovih aparata, a kasnije je od saveznika nabavljeno još pet Hjuzovih aparata.

Emil Bodo izumeo je telegraf koji je mogao da otprema do pet telegrama istovremeno.

Na njemu je radilo do četiri operatera, a tastatura se sastojala od pet tipki.

Značaj Bodoa je u tome što je izumeo kod, kasnije prihvaćen kao „međunarodni kod broj 1”, čiji je svaki karakter kombinacija pet ključeva – koda. Pri prijemu, ovi signali su se privremeno skladištili na pet elektromagneta, a zatim su se dekodirali i štampali na traku, što je u velikoj meri povećalo brzinu prenosa.

Srpska vlada je sa Krfa, tokom Prvog svetskog rata, organizovala da naši tehničari odu u Francusku na obuku za rad na ovim aparatima.

Prve Bodo garniture montirane su u Beogradu 1922. godine za vezu sa Italijom, a prvi kurs vodio je ruski izbeglica Čeborarev. Prvi aparat pušten je u rad na relaciji Beograd–Đenova, 1923. godine, a 1938. uspostavljena je veza Beograd–Pariz.

Preko Bodo dupleksne garniture moglo se prenositi do 360 znakova u minutu, a preko četvorokratne do 720 znakova.

Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata, naša vojska je koristila bežičnu telegrafiju za potrebe vojnih operacija i održavanje veze sa saveznicima, a 1919. i 1924. počinju da rade prve radio-telegrafske stanice u državi.

Telegrafski aparati u Srbiji prestali su da se koriste pedesetih godina 20. veka; kada su ih potpuno zamenili teleprinteri.

Za optimalni pregled sadržaja sajta preporučujemo: Internet Explorer v8, Mozilla Firefox i Google Chrome